Discussion on Ethnic Identity and Unity

Da.

Ja sam Fikret Halilović i htio bih da vam postavim pitanje zašto vi i dalje u

svim svojim nastupima za Bošnjake u Sandžaku govorite muslimani ili taj

narod? I interesuje me da li je vol koji ste

pojeli sa

Karadžićem na Palama bio ukusan i koliko je imao kila u toku rata?

Pa da vam kažem, ovaj, nisam ni vidio tog vola, za razliku od

mnogih drugih volova koje sam u međuvremenu vidio.

Ali...

A ovo prvo pitanje jeste jedno osjetljivo pitanje.

Mislim i imate pravo da ga postavite. Ja ću.

Ja sam jedan vrlo otvoren čovjek i nemam nikakav razlog da

bilo šta govorim ni diplomatski. Znači, ja mislim da kad meni

neko kaže

da ste vi Bošnjaci, onda meni to asocira da ste došli iz Bosne

i onda mi to asocira da ste vi sada nacionalna manjina u nekoj zemlji u kojoj

vi niste oduvek. Ja mislim da to nije dobro za vas.

To je moje lično mišljenje, a moj demokratski stav je

da svako može sebe da smatra

kolektivno onim što on misli da jeste i da niko drugi nema pravo da ga tako,

da odredi kako on sebe smatra,

ali da svako može, da to nije neka stvar činjenična,

prirodne nauke, nego da je to stvar osjećanja određenog

broja ljudi.

Ja mislim da u ovoj zemlji Srbiji žive ljudi koji

su konstitutivni građani te zemlje i da oni jesu građani te

zemlje sa podjednakim pravima. I da sada ra-rasprava o

tome da li ste ovi ili ste oni samo nas može sve odvući

na jedan teren gdje nema arbitra, gdje sad samo jedni protiv drugih

protiv trećih. Ja u to ne ulazim i nikad nisam ulazio.

Ja sam živio u Travniku deset godina i mogu da kažem da

nisam ni znao da postoje te različite vere i nacije dok nisam na kraju,

dok nije izbio rat. Zato što smo se mi družili,

ja sam mislio da je, da je prirodno da se ljudi zovu različitim

imenima, da se neko

zove Ferid, da se neko zove Hasan, da se neko zove Marko i da to nije nikakva

stvar

koja deli, nego naprosto neko se tako zove.

Kao što se neko zove George, neko se zove Hans i ja to prihvatam kao

normalno i

ne pada mi na pamet da ja sad njemu kažem e sad ti si Srbin ili ti nisi

Nemac. Prihvatimo ljude onakvi kakvi jesu i

nemoj, nemojmo od toga da

pravimo pitanja. Ako vi pravite od toga

temu, vi ćete na drugoj strani imati za

partnere iste one koji će da prave tu temu, ali to neću biti

ja. To će biti oni koji će da kažu e niste vi

to.

I onda ćete imati to, taj spor

u kome ne može niko da dobije. Ja sam pristalica politike ajde da

nađemo

stvari u kojima svi možemo da dobijemo.

Ajde da ne nađemo stvari, da se sporimo gde neko može da izgubi.

Ima toliko stvari gdje možemo da dobijemo u saradnji, ajde da njih

uradimo, pa kad sve njih uradimo, ajde onda da se delimo.

Pa kad sve probleme rešimo, ajde onda da kažemo ajde sada da se

razgraničimo.

Ali ja sam siguran da taj trenutak nikada neće doći, jer život će uvek da stavlja

pred nas probleme koje samo zajednički možemo da rešimo.

Ja sam rekao na, na početku, ako mi ne, od Evrope ne naučimo

da može dvadeset i četiri nacije, ako protestanti i

katolici koji su tristo godina ratovali da žive zajedno i da

prave jedinstvenu Evropu, ako od njih to ne naučimo, onda

nismo ni zaslužili da postojimo kao zemlja.

Ja sam naučio

i budite sigurni da ja neću nikada biti neko ko će

igrati na razlikama. Mada znam da u ovoj zemlji se najviše

glasova dobije,

ako kažete oni su nam krivi, bilo na koju stranu.

Moj problem je što kad kažem ljudima dajte da nešto uradimo,

pitaju me, a protiv koga?

Amerike, Rusije, Kine? Ja kažem ne, ni protiv koga.

Mi nemamo protivnike, mi imamo partnere.

Onda oni kažu mi to ne razumemo. Mi razumemo da nam kažeš brate ko je

protiv

nas pa da mi vidimo šta da radimo. To je naš problem kao

da mi se lako ujedinjujemo protiv nekoga, a

teško se ujedinjujemo za sebe. Hajde da kažemo dajte da mi

uradimo nešto za sebe,

pa kad sve uradimo za sebe što možemo da uradimo, ajde onda da uradimo nešto protiv

nekog drugoga. I taj trenutak neće nikada doći,

jer uvek ćemo imati šta

da uradimo za sebe. I vi ste mlad čovek.

Ja vam kažem gledajte u budućnost, gledajte u budućnost i tamo ćemo se

sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u

budućnosti.

Evo,

gosp...