Osuda upada u Informer i kritike reakcije policije

Poštovani građani, večeras smo

pratili nasilje bez presedana,

monstruozno nasilje, upad u Informer,

napad na slobodu izražavanja,

slobodu javne reči, slobodu

novinarstva. Zanimljivo je,

niko ne sme

da kaže reč o tome.

Ćuti i Evropska unija, ćute svi.

Ćute mnoga novinarska

udruženja, kolege novinari

pošto valjda imaju

pravo da se iživljavaju na Draganu Vučićeviću.

Da smo mi to uradili sa N1 i Novom S koji

su govorili deset puta groznije

stvari

od bilo čega što je

Vučićević govorio o blokaderima,

bili bismo najgori nasilnici,

diktatori, autokrate, bog

zna šta sve.

Međutim, ovde ima nešto mnogo opasnije.

Dragan Vučićević je pozvao

i,

prvog na listi

blokaderskoj, Srdanovića

i pitao ga hoće li da mu pomogne.

Hoće li da zamoli ljude da izađe napolje?

On to nije želeo da

učini. Mi imamo posla sa opasnim i

neodgovornim ljudima.

Mi imamo posla sa ljudima koji misle

da bi svi trebalo da ih se plaše,

a ne da sa ljudima razgovaraju.

Grdno su se prevarili.

Postoje ljudi koji su kroz sve ovo

prošli dvehiljadite godine

i nimalo ih se

ne plašimo.

Suprotstavljaćemo im se na svakom mestu,

čuvajući

svoj i lični i fizički integritet.

Ali vam ovo govori koliko je malo bilo potrebno.

Jedan dan, jedan dan, i to od trenutka kada smo

priznali, čestitali što

oni nisu za četrnaest godina

uradili ni za

jedne izbore, a gubili

su ih i sa milion i po glasova

razlike.

Dakle, jedanput

kada smo završili sve i uradili

izgleda kako oni nisu

očekivali, oni ne znaju šta će sa tim.

Ne znaju šta bi sa svime, nego ako

može nekoga da maltretiramo,

najbolje je da

proslavimo tako što ćemo nekoga da izubijamo,

da ga držimo kao

taoca,

a odgovornosti nema nigde.

Hvala

nekolicini časnih policajaca

koji su hteli da obavljaju svoj posao,

jer većina danas

nije ne bi li se dodvorila

novim vlastima.

Nama ostaje, kao što sam rekao,

da se pripremimo za dugu, tešku,

mučnu borbu

iz koje ćemo izaći kao pobednici.